Ispovest jednog rusa koji se pet godina borio sa gubitkom kose i potrošio oko pola miliona rubalja što u našim dinarima izađe oko 650 000. Prvi deo teksta možete pročitati ovde.
Posle otprilike dve nedelje proučavanja i analize informacija, našao sam se na dvoumljenju između nekih opcija.
Opcija broj 1. Da se leči lekovima. Počnite da koristite stimulans rasta dva puta dnevno, podvrgnite se hormonskoj terapiji po ceni od oko 1000-1500 rubalja mesečno, koristite sredstva za zgušnjavanje – specijalnu kozmetiku koja imitira debljinu kose. Glavni nedostatak ovog pristupa je taj što ćete ceo život morati da koristite stimulanse rasta i da se podvrgavate hormonskoj terapiji, to ne funkcioniše kao kurs. Prekinuo sam nakon par meseci – izgubio sam sve što sam povratio. Isto je i sa tretmanom plazme i laserskom terapijom.
Brzo sam odustao od ove ideje, proučio sam komentare ljudi koji neprestano koriste stimulanse rasta. Ne radi se toliko o neželjenim efektima, koliko o potrebi prilagođavanja načina života. Nisam bio spreman da koristim stimulans svakog dana svog života. Samo ne želim da se nepotrebno obavežem. Štaviše, vremenom se njihov efekat smanjuje, ali svakako su bitni da bi sačuvali preostalu kosu koja nije opala. Jedino morate biti spremni na kontinuiranu terapiju.
Opcija broj 2. Koristite sistem zamene kose. Omiljena verzija glumaca i političara. Dizajnirane za dugotrajnu upotrebu, ove specijalne perike pružaju sjajan vizuelni efekat, ali koštaju puno novca za održavanje. Ako je transplantacija način da vratite barem deo izgubljenog, tada je zamena kose način da se postigne još bolji rezultat. Pristojan sistem koštaće u regionu od 50.000-100.000 rubalja godišnje. Ako želite da se ošišate Thranduil frizurom ili još bolje, onda je ovo vaš izbor, ali ja to ne želim.
Opcija broj 3. Napravite transplantaciju kose. Na kraju sam se odlučio za ovu opciju, jer ona daje najveći povraćaj uložene rublje i omogućava vam da na dugo rešite problem. Idealno, za ceo život.
Zamislite da ste bili zaduženi za malu lepu i gustu šumu sa 1000 stabala, koju ste bezbedno dali Kinezima na pljačku, a od nje je ostalo oko 300 stabala. Vaš zadatak je da inspektorima stvorite vidljivost da je sa šumom sve u redu. Ali nema gde da uzmete nova stabla, možete samo iskopati i ponovo zasaditi stara.
Dobra vest je da inspektori nisu previše radoznali i da bi za mir bili samo dužni da voze cestom uz šumu i smire se. Rešenje je očigledno: ponovo zasaditi sve drveće tako da se obezbedi maksimalna gustina na prednjoj liniji šume pored puta. Za spoljnog posmatrača, razlika teško da će biti primetna.
Upravo je to zadatak sa kojim se hirurg suočava. Neke dlake kod osobe, čak i obolele od AHA, otporne su na gubitak kose: obično je to gotovo sva kosa sa područja glave potiljačno i bočno u obliku potkovice. Ako ne znate šta je zona glave u obliku potkovice, setite se Teda Bucklanda, advokata iz TV serije „Klinika“. Fizički je nemoguće učiniti „kako je bilo“, ali veština lekara je upravo u postizanju maksimalnog kozmetičkog efekta uz pomoć minimalne intervencije.
Tada su i metode bile drugačije i ne toliko uspešne kao danas. Runi je išao nekoliko puta na tretmane kako bi dobio novu kosu. Kliko je on bio opterećen sa gubitkom kose, da su ga novinari prozivali da izbegava da udrai to jeste da šutira glavom.